Neočekivana pojava cvjetova podstakla je nadležne da se pustinja Atakama u Čileu proglasi nacionalnim parkom pod posebnim režimom zaštite.
Neuobičajene padavine izazvale su cvjetanje i eksploziju boja na neplodnim ravnicama pustinje Atakama, što je navelo čileansku vladu na akciju da zaštiti to područje.
Ovog meseca, predsednik Gabrijel Borić najavio je da će to područje biti pretvoreno u nacionalni park – najviši zaštićeni status koji zemlja dodeljuje – kako bi se zaštitila cvetna pustinja, retka pojava koja se dešava svakih nekoliko godina.
Iako tačna oblast, odnosno teritorija za nacionalni park „cvetne pustinje” tek treba da bude određena, on će se nalaziti između severnih gradova Kopijapo i Valenar u pustinji Atakama – najsuvljem mestu na Zemlji.
„Ova najava je sjajna vest i u skladu je sa našom posvećenošću da budemo ekološka vlada koja stavlja prirodu na prvo mesto”, rekla je Maisa Rojas, čileanska ministarka životne sredine.
Ova je poznata naučnica iz oblasti klimatskih promena dodala je da ljudi moraju da „poštuju pustinju čak i u njenom stanju mirovanja… jer seme i lukovice još uvek čekaju novi ciklus”.
Svakih nekoliko godina, više od 200 vrsta biljaka cveta, stvarajući spektakularan tepih ljubičastih, ružičastih i žutih cvetova na pustinjskom postolju. Mnoge vrste su endemične za ovu oblast, uključujući čileanske zvončiće druge specifične biljke koje rastu iz lukovica i daju prelepe cvetove nalik ruži i hibiskusu.
Biljke su geofite, što znači da njihove lukovice miruju pod zemljom tokom sušnog perioda i, kada zimske kiše konačno stignu, niču sledećeg proleća. Gušteri, sisari i insekti hrle u to područje kada cveće iznikne, a pustinjske lisice iglodari pridružuju se skakavcima i leptirima.
Fenomen obično prati El Ninjo, topla faza tropskih voda Tihog okeana koji izaziva padavine u obalnim oblastima pustinje Atakama.
Međutim, ove godine je La Ninja, hladni ciklus, cvetanje učinio posebnim. Poslednje veliko cvetanje pustinje dogodilo se 2017. godine, a naučnici veruju da bi fenomen mogao da potraje do kraja novembra ove godine.
„Svi neuobičajeni biološki sistemi su na ivici opstanka – zato je toliko važno da ih zaštitimo. Najmanji pritisak – i ovi ciklusi su zauvek izgubljeni jer su osetljiviji od drugih”, rekao je dr Kristijan Atala, profesor na Institutu za biologiju Katoličkog univerziteta u Valparaisu, koji je pozdravio odluku vlade da proglasi nacionalni park.
Iako Atala kaže da turisti u velikoj meri poštuju cvetanje cveća, u prošlosti su ljudi često brali cveće, ugrožavajući šanse za buduće cvetanje.
„Cveće daje plodove i seme, tako da ako odnesete današnje cveće, sa sobom nosite i budući cvet”, objasnio je on.
Vlada je dakle stavila zaštitu biodiverziteta i dobrobiti životinja u centralni deo svog programa, i obećala da će voditi borbu protiv klimatskih promena.
Zemlja polako gasi preostale elektrane na ugalj, a prošle nedelje su solarna energija i vetar „pretekli „ugalj kao izvor energije u nacionalnoj mreži po prvi put u istoriji zemlje.
Izvor: rts.rs
