Od 2009. godine kada su uvedene akcize na gorivo, Bosna i Hercegovina je skupila nešto više od tri milijarde KM.
Uprkos tome izgradnja Koridora Vc, ali i većine ostale putne infrastrukture se finansira iz inostranih kreditnih aranžamana koji se otplaćuju u konačnici iz džepova građana BiH. Zašto je to praksa u BiH i gdje ide novac od akciza za gorivo?
– Zakon o akcizama tretira osim goriva, i duhan i duhanske prerađevine, bezalkoholna pića, alkohol, alkoholna pića i voćna prirodna rakija, pivo i vino, kafa, biogoriva i biotečnost. Dvije su funkcije akciza. Prva je da se smanji korištenje štetnih materija i to je u, recimo, slučaju duhana pokazalo svoju svrhu.
Druga funkcija je da se prikupljeni novac vrati namjenski za neku svrhu. I ta je funkcija u potpunosti zakazala – kaže za Faktor Faruk Hadžić, dekan i predavač na Ekonomskom fakultetu na Univerzitetu School of Science and Technology u Sarajevu.
Objašnjava zašto je to višegodišnja praksa u BiH.
– Prema postojećem zakonu, novac od akciza se troši isto kao i onaj od poreza na dodatnu vrijednost – PDV, u tekuću potrošnju. Akcize na gorivo se plaćaju po litru. Zavisno od vrste goriva, kreću se rasponu od 30 do 40 feninga. Zatim, plaćaju se putarine i to u iznosu od 0,15 KM po jednom litru proizvoda za puteve i 0,25 KM za izgradnju autoputeva, od čega se 0,20 KM odnosi na izgradnju autoputeva, a 0,05 KM na izgradnji i rekonstrukciju drugih puteva.
Međutim, taj novac završi za isplate penzija, plaće…, a ne za izgradnju ili obnovu putne infrastrukture – ističe Hadžić i nastavlja:
– Nažalost, nismo uradili nužne ekonomske reforme, raste nam broj penzionera iako je u usponu i broj zaposlenih, ali to nije dovoljno. Ogroman novac se skupio i od akcizan na duhan i cigarete, blizu 11 milijardi KM u ovih skoro 15 godina. Da se novac namjenski trošio, odnosno da u zakonu postoji jasno naznačena stavka, danas bismo imali sredstva za dva koridora. Povezati osim sjevera i juga i istok i zapad naše zemlje, raditi na autoputu Bihać – Goražde.
Naš sagovornik je skeptičan da će se uskoro desiti promjene zakonske regulative kada je u pitanju ova oblast.
– U Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH imamo stranku koja ima četiri delegata (Savez nezavisnih socijdemokrata, op. a.) i oni blokiraju taj proces. Nažalost, u naredne četiri godine ništa pozivno neće se dogoditi kada su u pitanju akcize i novac koji se prikupi od njih – naglašava Hadžić.
