Rudnik Karajas u Brazilu, jedan od najvećih rudnika gvožđa na planeti
Potreba za elektronikom, gorivom i geološkim bogatstvom urezana je u razorne oblike i boje širom sveta. U najnovijem serijalu Antropo-scene programa BBC-ja prikazujemo zapanjujuće načine na koje je rudarstvo uticalo na površinu Zemlje.
Kada kopamo kako bismo izvadili plemeniti metal, karbonsko gorivo ili drevnu rudu, uklanjamo poglavlje drugog vremena.
Takvi materijali su, prema riječima spisateljice Astre Tejlor, „zgusnuta prošlost”, koja govori o epskim erama magmatskog besa, tropskim šumama ili hidrotermalnoj pari.
Potrebni su milioni godina da se slegnu ili kristaliziraju, a zatim samo nekoliko trenutaka da se uklone mašinama i eksplozivom.
Otkad su ljudi prvi put shvatili da tle ispod njih ima skriveno bogatstvo, kopali su da bi otkrili šta se krije ispod.
Rudarstvo omogućava gotovo svaki aspekt našeg modernog života, a često se efekti na prirodni svijet ispoljavaju daleko od kuće
Kada vidite vizuelni uticaj rudarstva, to suptilno može promeniti vaše mišljenje o onome što imate.
Čak se i ove reči ispisuju putem geoloških materijala – iza ovog ekrana, zapletenog u elektroniku, nalaze se metali koji su nekada bili milenijumima zaključani u steni.
A negde u svetu trenutno, naša želja za sve više i više tehnologije podstiče sve dublje i šire podzemne potrage za tim resursima.
U nastavku su fotorafije bezbroj načina na koje je rudarstvo transformisalo površinu Zemlje – bilo da su to upečatljive, neprirodne nijanse „jalovišta” ili otvoreni pejzaži koji liče na otiske prstiju samog čovečanstva.
Ako su drevne rude i minerali za kojima žudimo zgusnuta prošlost, onda je pred nama nažalost budućnost sa ožiljcima.
Na drugim mestima u Amazoniji, u Peruu, pošumljenom području uzrokovanom ilegalnim iskopavanjem zlata u slivu reke Madre de Dios.