Nije džaba kiša danas,
tako jak pljusak pade
I sve je nijemo, sve je kameno
niko korak jedan da napravi.
Nebo tako sivo je,
haber veći od zemlje je.
Kada mladost nebu ode,
boli jače od uboda oštre sablje.
Pucaju šavovi duše,
kida se, tuga je lomi..
Iako znamo da smo prolazni,
mladost posebno boli…
Gospodaru Ti im oprosti,
dženneske bašće podari.
A roditeljima čiji su evladi,
svakom suzom,
džennetsko stablo zasadi.
Amin 
Semir Krnjić
