U djetinjstvu su nam smetale, vrijeđale nas, i često smo zbog njih gunđali. Ali sada, kada smo odrasli, i imamo svoju djecu, mi razumijemo da je to bilo izraz ljubavi i brige naših roditelja.
Danas, priznajte, sami ih često ponavljamo, jer su to postale izreke koje se prenose s koljena na koljeno.
To su one rečenice koje smo čuli bezbroj puta u djetinjstvu (a neke i kasnije 🙂 ).
Sada su nam simpatične i nasmiju nas.
Najviše zbog toga što ih i mi, kao roditelji, govorimo svojoj djeci.
Da li se sjećate ovoga:
-Ko je koga rodio, ja tebe ili ti mene?
-Kad porasteš, samo će ti se kazati!
-Obuj te papuče, nahladit ćeš se s nogu!
-Obuci se, gola su ti leđa, odoše ti bubrezi!
-Sto puta sam ti rekla ne ljuljaj se na stolici.
-Tamo gdje si bacio, tamo i traži.
-Završila sam školu prije 20 godina, i dan- danas pamtim tablicu množenja.
-Ja u tvojim godinama…
-Ne interesuju me druga djeca, već ti!
-Zato što ja tako kažem, eto zato!
-Gledaj me dok pričam s tobom!
-Vidiš li ti koliko je sati?
-Ko je koga rodio, ja tebe, ili ti mene?
-Dobit ćeš ti svoje kad dođemo kući.
-Zatvori ta vrata, nisi rođen u čamcu.
-Razumijet ćeš kad dođeš u moje godine.
-Jednoga dana i ti ćeš imati djecu, pa ćeš da vidiš!
-Dok ti ja kupujem, oblačit ćeš se tako. Ako hoćeš da se modiraš, idi i zaradi svoje pare!
-Da te nisam čula da kažeš “neću”!
-Tvoja jedina obaveza je da učiš!
-Stišaj tu muziku! Nemoj da ti ja uđem u sobu da je stišam!
-Pazi kako pričaš sa mnom!
-Pamet u glavu!
-Sjetićeš se ti mojih riječi.
-Imaš li ti kuću?
-Dok si pod mojim krovom…
-Da se nacrtaš za sekund ispred mene…
-ZARADI, PA TROŠI!
