U jednom haberu stoji da je Vjerovjesnik, s.a.v.s., gladovao i kad to nije bilo neophodno, tj. dobrovoljno je to činio. U tom pogledu Alejhisselam veli: „Uzvišeni Allah melekima hvali onoga ko malo jede i pije na dunjaluku. Uzvišeni Allah govori: ‘Pogledajte Moga roba, Ja sam ga stavio na kušnju hranom i pićem na dunjaluku, a on se strpio i ostavio ih! Budite svjedocima, o meleki, da neće biti nijednog obroka koji on ostavi a da mu ga Ja neću zamijeniti deredžama u Džennetu!’ “
Alejhisselam veli i ovo: „Nemojte umrtvljivati svoja srca s mnogo jela i pića, jer srce je poput usjeva koje bude uništen ako se na njeg sruči previše vode!“
Ebu Hurejre, r.a., kazuje: „Bila me je pogodila golema nevolja. Susreo sam Omera ibn Hattaba, r.a., i zatražio od njega da mi prouči jedan ajet iz Allahove Knjige. On je ušao u svoju kuću i proučio mi ga. Krenuo sam i dalje i nedaleko, usljed iscrpljenosti i gladi, srušio sam se licem na zemlju. Iznenada, ugledao sam Allahova Poslanika, s.a.v.s., koji je stajao više moje glave. Pozvao me: „Ebu Hurejre!“ „Odazivam ti se, Allahov Poslaniče, uvijek spreman!“, rekao sam. Uzeo me za ruku i podigao. Znao je šta je sa mnom, pa me poveo svojoj kući. Naredio je da mi se donese veća zdjela mlijeka iz koje sam se napio.“
